Bilo da je reč o praznoj priči Džejsona Džeja Smarta ili upozorenju, možda ovakve najave ne bi trebalo olako odbaciti
Provokacija ili najava koju ne bi trebalo olako odbaciti? Šta zapravo znači tvit američkog operativca Džejsona Džeja Smarta da “čekamo sledeći utorak za beogradski Majdan”.
Kako je ukazao Smart, u čijoj je bogatoj biografiji upisano i da je bio savetnik moldavske premijerke Maje Sandu, ali i da je bio angažovan u kampanji senatora Džona Mekejna i još desetak drugih američkih političara – u Beograd “stižu promene”, a obojena revolucija biće “plave” boje.
Blue. The color will be blue.
Wait for next Tuesday for Belgrade’s Maidan.
Change is coming.
— Jason Jay Smart (@officejjsmart) December 26, 2023
Ovaj (para)politički operativac koji je trenutno saradnik “Kijev posta” svoje prognoze izneo je u prepisci sa relativno poznatom saradnicom šefa jedne američke obaveštajne službe koja se zapitala “koje li će boje biti ova obojena revolucija” u Srbiji. Na njegove odgovor da će boja biti plava, ona je odvratila: “Mislim da si u pravu” i objavila sliku zastave Evropske unije.
Smart se i prethodnih dana itekako interesovao za tok protesta prozapadne opozicije u Beogradu, tvrdeći, između ostalog, da će “studenti biti katalizator kraja Vučićevog režima”. On je svoje tvrdnje ilustrovao podelivši fotografiju zastave EU, ali i sliku demonstranata koji su nosili transparente sa prikazanom pesnicom studentske grupe “Borba”.
These students will be the catalysts of the end of Vucic’s regime.
The future of Serbia is in the hands of Serbia’s youth and they want democracy and the EU. pic.twitter.com/ctPgTpFt96
— Jason Jay Smart (@officejjsmart) December 25, 2023
Na Zapadu veoma cenjen, Smart može da se pohvali interesantnim spiskom “uglednih” pratilaca na Iksu od kojih je možda mogao sticati znanja ali i informacije o “zakazanim” rušenjima režima kroz obojene revolucije. Jer, ti njegovi Tviter prijatelji ističu se upravo u umešanosti u svrgavanja vlasti širom sveta, dok su neki od njih imali udela i u “nultoj obojenoj revoluciji”, odnosno u događajima koji su prethodili Petom oktobru.
Među onima koji vole da čitaju smatranja Smarta je i Samanta Pauer, direktorka USAID-a.
Njena “firma”, Američka agencija za međunarodni razvoj, naime, u Rusiji je zabranjena 2012. zbog pokušaja izazivanja obojene revolucije uoči i posle predsedničkih izbora. Kao i u nebrojena druga rušenja režima koji nisu po meri Vašingtona, USAID (koji se već godinama dovodi u vezu sa CIA) u petooktobarskom periodu takođe je bio uključen u finansiranje “Otpora”.
Da priliv njihovog novca u Srbiju nije prestao ni nakon svrgavanja Miloševića pokazuje i činjenica da je ova Agencija na listama donatora brojnih NVO koje su ovih dana tražile poništavanje izbora, ali i podatak da njihove pare stoje i iza Građanskih incijativa koje su pokrenule kampanju “Proglas”.
Na Smartovoj listi pratilaca je i Džon Sajfer, nekada operativni oficir CIA, koji je svojevremeno priznao da zna samo za jednu uspešnu operaciju uplitanja u izbore u periodu od 1991. do 2014, a to su bili upravo izbori u Srbiji 2000. godine.
“Bilo je prikrivenih napora u pokušaju pružanja podrške Miloševićevoj opoziciji”, svedočio je ranije Sajfer, podsećajući da je CIA, nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, radila “na podršci, finansiranju i pružanju pomoći određenim opozicionim kandidatima – to je bila glavna stvar”.
Ovu “šarenoliku” družinu pratilaca Džejsona Džeja Smarta upotpunjuje i nekadašnji šef kabineta američkog potpredsednika u administraciji Džordža Buša Starijeg, Bil Kristol, jedan od intelektualnih arhitekata rata u Iraku, koji je između ostalog, tvrdio da napade tzv. OVK na Kosmetu treba smatrati “oslobađanjem”.
Čovek koji obojenu revoluciju u Srbiji zakazuje za utorak, ima zanimljivu listu ljudi koje sam prati.
Među njima je, na primer, i Fred Hofman koji je se nedavno, pominjući Revoluciju ruža u Gruziji, Narandžastu revoluciju u Ukrajini i kirgistansku revoluciju lala upitao “Da li je Srbija sledeća?”.
Pitanje je, međutim, moglo biti i retoričko, budući da Hofman ima trodecenijsko iskustvo u vojnim i, što je interesantnije – organizacijama obaveštajne zajednice u 28 različitih zemalja, uključujući Avganistan i Balkan. Sa takvim pedigreom, možda bi i on poput njegovog prijatelja Smarta, zaista mogao znati šta se sprema.
Bez obzira na to što na Zapadu Smart izgleda ima popriličan ugled, istok ga ne smatra dobrodošlim. Moskva ga je odavno proglasila personom non grata, što on, izgleda, nikako da preboli, pa mu je Tviter nalog prepun objava o Rusiji i Putinu. Sudeći po tome koliko često retvituje objave RT uz komentare, možemo slobodno reći da je, uprkos sankcijama koje su našoj kući uveli njegovi zapadni prijatelji – on jedan od naših najvećih fanova.
Smartova opsesija Putinom ide dotle da je upravo on jedan od izvora nesuvisle priče o tome da ruski predsednik ima dvojnika koji se umesto njega pojavljuje na događajima.
Da li će se ispostaviti da je i ova najava obojene revolucije samo prazna priča, ili bi Smart, možda, ipak, mogao da zna nešto što mi ne znamo?
Rt.rs
