Битка за Данциг

„Ослобађање“ слободног града

Немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн упловио је 25. августа у луку Данцига. Било је, додуше, већ раније више посета немачке ратне морнарице Данцигу. Али ниједан брод није добио прецизнија наређења од овог. У оперативном наређењу је стајало да један час после почетка напада на Пољску отвори ватру на пољске положаје на Вестерплате. И у самом Данцигу су у међувремену предузете потребне мере да се град при избијању непријатељства што је могуће брже преда у немачке руке. Два дана пре доласка немачког брода, Алберт Форстер, вођа националсоцијалистичке секције „Гау Данциг“, сам себе прозвао је господаром Данцига. У својој новој функцији примио је посаду брода на гала-вечеру у градској већници.

1. септембра 1939. у 4,45 часова почела је борба за слободни град Данциг бомбардовањем Вестерплате са немачког бојног брода Шлезвиг-Холштајн. Ово је једна од ретких слика брода у акцији.

„Ваша посета, господине команданте, је баш у овим данима пуним напетости за становништво Данцига јасна потврда неопозиве одлуке нашег Фирера, Адолфа Хитлера, да се немачком Данцигу помогне, поготово у овом тренутку.“

Форстер је говорио у име готово целокупног становништва. Од избора 1938. су скоро сва места у Сенату била у рукама нациста. Форстерове трупе, СС-Хајмвер, су такође већ биле доведене у стање приправности. Од 18. августа су наоружани и униформисани марширал и кроз град са сопственом заставом. Сада се само још чекао почетак напада на Пољску.

У Данцигу он почиње увече 31. августа. Тога дана у једанаест часова упали су полицијски агенти код високог комесара Друштва народа за слободни град Данциг, Карла Буркхарта и саопштили му да више не сме да напушта свој стан, да му је телефон искључен и да треба да се спреми да још исте ноћи прими Форстера. Буркхарт је то одбио. Рекао је да је међутим, спреман да следеће јутро у осам часова разговара са Форстером. Сле дећег дана, тачно у осам, Форстер је са великом пратњом дошао код Буркхарта. Саопштио му је да ће за два часа на његовој кући бити истакнута застава са кукастим крстом, тако да му је боље да напусти град.

Осим Вестерплате коју је 265 пољских војника држало до 7. септембра, цело подручје слободног града Данцига освојено је већ 4. септембра. Северно од Гдиње, Пољаци су издржали још неколико дана. Последње упориште пало је тек 19. септембра.

Битка за град Данциг почела је тог јутра у 4.45 бомбардовањем Вестерплате са брода Шлезвиг-Холштајн. У самом граду су СС-Хајмвер и полиција савладали малобројно пољско особље станице и заузели зграду пољског представништва у граду.

По немачком плану напада, требало је да испуне још један задатак: да заузму понтонски мосг преко Висле код Кеземарка. То је било нешто северније од моста код пољског града Гдиње. Циљ ове акције био је да се држи отворена могућност контакта између Треће армије у Источној Пруској и Четврте у Померанији. Када су 4. септембра прве немачке трупе 207. пешадијске дивизије ушле у град, цело подручје слободног града Данцига, осим Вестерплате, било је у рукама нациста. Сама Вестерплате је заузета 7. септембра. Од 265 пољских браниоца остало је само педесет. Форстер је већ 1. септембра укинуо устав слободног града. У његовој управи била су само четири члана. Сва законодавна и извршна моћ прешла је у Форстерове руке. И, наравно, град је проглашен делом Немачког Рајха. Истовремено се Форстер обратио становништву Данцига прокламацијом. „Дошао је час за којим сте жудели двадесет година. Данциг се данас вратио у Великонемачки Рајх.Наш Фирер, Адолф Хитлер, нас је ослободио. На јавним зградама се данас први пут виори застава са кукастим крстом, застава Немачког Рајха. Са торњева старе већнице и достојанствене Маријине цркве звона означавају час ослобођења Данцига. Пресрећни смо што и ми сад можемо да будемо грађани Рајха.“

Када је Хитлер, 19. септембра, посетио Данциг, Форстер је још једном добио прилику да изрази своју захвалност. Своју добродошлицу завршио је следећим речима „Обећавамо вам, мој Фиреру, овог историјског тренутка, да ћемо своју захвалност потврдити непоколебљивом верношћу, свестраним испуњавањем наших дужности и својом оданошћу.“

За већину немачког становништва Данцига, долазак немачких трупа био је нека врста ослобођења. Готово сва места у градском сенату била су у рукама нациста, а и не-нацисти у овом подручју осећали су се Немцима. Кад је Хитлер 19. септембра 1939. ушао у град, приређен му је овакав дочек.

Хитлер је на то, између осталог, одговорио: „Овај тренутак не доживљавате само ви дубоко ганути, већ тако доживљава цео немачки народ. И сам сам лично свестан величине овог тренутка.Први пут крочим по земљи коју су немачки колонисти заузели пола века пре него што су први белци настанили садашњи Њујорк. Желео сам да дођем овамо као ослободилац. Данас ми је припала та срећа. У овој срећи је обилна награда за бројне часове, дане, недеље и месеце пуне брига… Данциг је био немачки, Данциг је остао немачки. Данциг ће од овог тренутка да буде немачки докле год постоји немачки народ и Немачки Рајх… Рајх који је сва немачка племена спојио у једну целину и за који смо спремни да се заложимо до последњег даха.“

Тог истог дана заузета су и последња пољска утврђења код Гдиње. Тиме је за Данциг отклоњена и последња опасност од акција пољске војске. Град је тек тада био ослобођен. Барем тако је осећала већина његовог становништва.

Поделите садржај сајта

Оставите одговор