Хитлеров говор у Рајхстагу

Обмана и лаж

Кад се Хитлер 1. септембра 1939. у, отприлике, десет часова изјутра упутио из Рајхсканцеларије у Крол-Оперу, где је на брзину сазвана седница Рајхстага, СС и СА јединице затвориле су улице. Било је само мало очевидаца, јер је цео кварт био затворен за саобраћај. Само код Бранденбуршке капије стајало је нешто људи. Нико није клицао. Сви су ћутке посматрали како Хитлер брзо пролази у сивозеленој униформи.

У Рајхстагу је недоетајало више од стотину посланика. Неки од њих били су позвани у војну службу, неки нису могли на време да стигну у Берлин, а неки су можда изостали из других разлога. Геринг се постарао да не буде празних места у сали. Једноставно је посео партијске функционере на незаузета места и дозволио им, као председник Рајхстага, да учествују на седници. Тако је Рајхстаг ипак био „у пуном броју“ да би чуо историјски Хитлеров говор.

Ево неколико цитата из тог говора:

„Моја мирољубивост и моје бескрајно стрпљење не смеју да се побркају са слабошћу, а још мање са кукавичлуком! Зато сам синоћ британској влади дао до знања да под овим околностима код пољске владе не могу наићи на спремност да са нама ступи у заиста озбиљне преговоре… Одговор на овај предлог о преговарању била је, као прво, општа мобилизација, а као друго, десила су се озбиљна нова злодела. Ови догађаји су се ноћас опет поновили. Пошто се недавно, у једној јединој ноћи, догодио двадесет и један гранични инцидент, ноћас их је било четрнаест, од тога три озбиљна. Зато сам одлучио да са Пољском говорим истим језиком којим се Пољска већ месецима служи према нама… Енглеској сам стално нудио пријатељство и, када је то било потребно, најужу сарадњу. Али љубав не може долазити само са једне стране. Она мора да буде узвраћена и са друге стране.

Неутралне државе су нам дале гаранције своје неутралности, као што смо је ми њима већ гарантовали. Савршено озбиљно схватамо ту гаранцију и докле год други не буду кршили своју неутралност, ми ћемо је такође поштовати. Јер шта имамо ми од њих да захтевамо? Не желим да водим борбу са женама и децом. Наредио сам авијацији да се при нападима ограничи на војне објекте. Ако, међутим, противник мисли да тако добија шансу да се против нас бори супротним методама, онда ће добити одговор који ће му оглушити слух и помрачити вид. Пољска је ноћас први пут пуцала на нас на нашој територији. У 5,45 узвраћамо ватром. И од сада се бомби узвраћа бомбом! Оном који се бори отровом, супротставља се отровом. Ко се сам не држи правила хуманог вођења рата, не може од нас да очекује друго него да и ми то исто чинимо… Ако од немачког народа тражим жртве, а ако треба и жртвовање свега, онда имам право на то, јер сам и спреман, као што сам био и раније, да поднесем сваку личну жртву. Ни од једног Немца не тражим ништа друго него оно шта сам четири године у свако доба сам био спреман да урадим… Мој цео живот тек од сада стварно припада мом народу. Не желим да будем ништа друго него прави војник Немачког Рајха! Зато сам опет обукао униформу која ми је била најсветија и најдрагоценија. Нећу да је скинем пре него што победимо или – тај крај нећу доживети…“

Поделите садржај сајта

Оставите одговор