Saobraćajni policajci na auto-putu kod Beograda i presretači širom zemlje već četiri meseca koriste kamere na uniformama. Od početka korišćenja ovih kamera policijski službenici su u 17 situacija prijavili da je neko od učesnika u saobraćaju pokušao da im da mito, saznajemo u Upravi saobraćajne policije MUP-a.
O svim ovim slučajevima obavešteno je i konsultovano nadležno tužilaštvo, a u jednom slučaju naloženo je da se podnese krivična prijava zbog davanja mita.
Kamerama na uniformama dokumentovana su i dva krivična dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti i jedan prekršaj vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Dosad je podneta jedna pritužba građanina koja se nije odnosila na ponašanje policijskih službenika, već je vozač negirao da je učinio prekršaj koji mu je stavljen na teret i ta pritužba ocenjena je kao neosnovana. Podnete su i dve krivične prijave protiv policajaca (obe protiv službenika Saobraćajne policijske ispostave za državne puteve Beograd) zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja. Razlog ovih prijava je taj, jer prilikom izlaska na mesto saobraćajne nezgode policajci nisu uključili kamere.
Pukovnik policije Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a, kaže u razgovoru za naš list da kamere na uniformama imaju za cilj da obezbede pravičnost postupanja pripadnika MUP-a, odnosno zaštitu prava građana nad kojim se sprovodi intervencija. Kamere snimaju sve intervencije policijskih službenika, a policajci su dužni da uključe kameru prilikom svake primene policijskog ovlašćenja ili primene mere i radnje.
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država donirala je MUP-u – Upravi saobraćajne policije 60 kamera (AXON Body 2) za uniforme sa pratećom opremom i softverom. Sistem za audio i video-dokumentovanje čine kamere koje su postavljene na vidljivom delu uniforme policijskog službenika saobraćajne policije koji obavlja poslove kontrole saobraćaja.
Lakićević napominje da svrha ovih kamera nije otkrivanje saobraćajnih prekršaja i krivičnih dela, ali da se po nalogu suda, odnosno tužilaštva, snimak može izuzeti i dostaviti organu koji je tražio u skladu sa zakonom.
„U sledećoj fazi planiraće se nabavka kamera i za ostale policijske službenike saobraćajne policije u ostalim policijskim upravama”, dodaje naš sagovornik.
Članom 52 Zakona o policiji, između ostalog, propisano je da radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja i rasvetljavanja prekršaja i krivičnih dela, kao i kontrole i analize obavljenih poslova, policija može da vrši audio i video-snimanje postupanja policijskih službenika.
„Takođe, izrađeno je Uputstvo o Standardnim operativnim procedurama kojim su definisane aktivnosti koje se odnose na korišćenje navedenih kamera”, objašnjava Lakićević.
Kamera se kači na policijsku uniformu, sa prednje strane, na nosač koji je postavljen na deo uniforme (jakna, košulja, majica). Postoje dve varijante nosača (sa magnetom i klasično kačenje na džep). Kamerica je izrađena od čvrstog materijala i otporna je na udarce, bez štetnih posledica po zdravlje policajaca. Takođe, ova kamera je širokougaona (ugao vidljivosti 143 stepena), uz mogućnost snimanja u HD i ful HD rezoluciji sa 64 gigabajta interne memorije. Radi na temperaturi od minus 20 do plus 50 stepeni i može da zabeleži audio i video-materijal u trajanju od 12 do 14 sati.
„Punjenje baterije kamere i prebacivanje snimaka vrši se stavljanjem kamere na priključnu stanicu, koja je zapravo i punjač baterija. Prebacivanje podataka je automatski i nije potrebna nikakva dodatna aktivnost policijskog službenika, osim da kamera bude postavljena u priključnu stanicu i traje oko dva sata ako je memorija kamere puna”, kaže Lakićević.
Pristup podacima koje zabeleže ove kamere imaju samo ovlašćeni policijski službenici saobraćajne policije, a kontrola pristupa podacima ostvaruje se kroz jedinstveno korisničko ime i lozinku.
„Sistem je podešen da omogući vođenje evidencije o odgovornim osobama koje su odobrile pristup sistemu, kao i uspostavljanje procedura za identifikaciju i proveru ovlašćenog pristupa. Snimljeni video i audio-materijal se čuva 45 dana, nakon čega se automatizovano briše – hronološki, od najstarijeg – po principu kružnog snimanja.
Uvid i kontrola funkcionalnosti komponente sistema izvodi se najmanje jednom kvartalno, dok se uvid u snimljeni materijal vrši po principu slučajnog uzorka, uz obavezan izveštaj rukovodioca koji je vršio kontrolu”, objašnjava Lakićević.
Saobraćajni policajac ima obavezu da obavesti građanina da snima audio i vizuelno (Obaveštavam vas da se intervencija snima). Ukoliko građanin pita policijskog službenika zašto ga snima, odgovor treba da glasi: „Intervencija se snima u svrhu kontrole primene policijskih ovlašćenja.”
„Kamera se neće koristiti ukoliko postoji prepreka ili pretnja javnoj bezbednosti i bezbednosti policijskog službenika. Ovo će biti samo izuzetni slučajevi kada ne bi bilo celishodno da policijski službenik, na primer, rizikuje svoj ili život lica prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje (napad, pokušaj ubistva, samoubistva, razbojništvo i slično). Napominjemo da će policijski službenik u tim slučajevima, čim se stvore uslovi, uključiti kameru, a nekorišćenje kamera biće evidentirano u nalogu za izvršenje službenog zadatka”, ističe naš sagovornik.
Kamere nemaju mogućnost, odnosno nemaju softver za prepoznavanje lica, već samo dokumentovanje video-zapisa sa zvukom. Ovakav sistem je u primeni u 13 evropskih država, članica organizacije ROADPOL – Evropske mreže saobraćajnih policija (Bugarska, Litvanija, Slovenija, Holandija, Poljska, Malta, Letonija, Moldavija, Mađarska, Finska, Rumunija, Turska i Estonija), kao i Republika Severna Makedonija (nije članica ROADPOL-a). Implementacija ovog sistema u toku je u Belgiji, Italiji i Kipru.
„U svim navedenim zemljama, efekti primene su pozitivni, a sistem je doprineo većoj zaštiti i građana i policijskih službenika saobraćajne policije, kao i smanjenju slučajeva korupcije”, zaključuje Slaviša Lakićević.
Prebrza vožnja vodi u smrt
Tokom prošle godine, saobraćajna policija otkrila je oko 1.352.000 saobraćajnih prekršaja, što je istorijski maksimum od kada se u Srbiji vodi statistika.
„Ove godine očekuje se da će broj otkrivenih prekršaja biti veći od 1.400.000”, kaže Lakićević.
„Polovina saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama uzrokovana je prebrzom vožnjom. Zbog toga su maksimalni resursi saobraćajne policije svakodnevno u funkciji radi otkrivanja prekršaja prekoračenja brzine, a tokom prošle godine broj otkrivenih prekršaja bio je oko pola miliona”, kaže Lakićević.
Načelnik saobraćajne policije ističe da bi više od 100 života bilo sačuvano na našim putevima kada bi ljudi vezivali pojas i kada bi procenti korišćenja sigurnosnog pojasa u našoj zemlji bili na nivou Norveške ili Švedske. Trenutno u Srbiji pojas na prednjem sedištu koristi oko 85 odsto vozača i suvozača, dok se na zadnjem sedištu pojasom vezuje manje od 20 procenata putnika.
Prevencija i analiza objava na društvenim mrežama
Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno sa svojim partnerima realizuje preventivnu kampanju pod nazivom „Za zimu se spremi i na vreme opremi”, koja ima za cilj da učesnicima u saobraćaju ukaže na najvažnije aspekte vožnje u zimskim uslovima. Značajan deo aktivnosti usmeren je i na zaštitu bezbednosti pešaka koji su najugroženiji u ovom periodu godine. Uprava saobraćajne policije formirala je i radni tim koji analizira sve objave na društvenim mrežama na kojima su prikazani saobraćajni prekršaji i propagiranje nebezbednog ponašanja u saobraćaju.
Kolporter.rs