MLI-84

Румунија је била једна од четири државе (Чехословачка, Пољска, Индија и Румунија) која је купила лиценцу за производњу руског борбеног возила пешадије БМП-1. Почевши од 1983. године, румунска компанија ROMARM SA из Букурешта је произвела 184 возила овог типа.

Возило је задржало стандардну куполу са БМП-1, наоружану топом калибра 73 мм и спрегнутим митраљезом калибра 7,62 мм. Борбени комплет је био идентичан руском: 40 граната калибра 73 мм и 2000 метака 7,62 мм. Изнад цеви топа 73 мм се налазио лансер за противоклопне вођене ракете 9К11 Маљутка (NATO кодна ознака AT-3 Sager).

Прва верзија возила МЛИ-84

За разлику од БМП-1, возило је било опремљено додатним митраљезом калибра 12,7 мм, који се налазио на задњем делу тела возила. Њиме је руковао, у случају потребе, један од осам укрцаних војника кроз отвор на крову. Нишанџија је у борбеном комплету митраљеза располагао са 500 метака 12,7 мм.

Возило је за 60 цм дуже од руског оригинала. Погоњено је румунским дизел мотором 8V-1240-DT-S. Мотор је са 360 КС био снажнији од руског УТД-20 мотора за 60 КС. Овај мотор се рачуна и најбитнијим унапређењем возила. Обезбеђивао је возилу брзину на путу од  око 65 км/ч и радијус кретања од око 600 км. У потпуности је амфибијско и у води се погони гусеницама, максималном брзином од 7 км/ч.

Посада возила је трочлана, са нишанџијом у куполи, возачем напред лево и командиром иза њега. Мотор је смештен десно од возача. У транспортном делу има места за 8 војника са опремом, који седе на клупама окренути леђима једни другима. За дејство личним наоружањем из возила имају уграђене пушкарнице на боковима возила. Оклопно тело возила штити људство од погодака пројектила до калибра од 14,5 мм. Од осталих уређаја, возило је опремљено бацачем димних кутија, системом АБХ заштите и опремом за осматрање ноћу.

Временом, возило је као такво постало застарело, тако да је 1995. г одине донета одлука о модернизацији. Носилац пројекта модернизације била је румунска компанија MFA.

Након спроведеном међународног тендера, Румунија је за наоружање модернизованог возила изабрала оружну станицу израелске производње Rafael OWS 25 mm, чија је испорука започела крајем 1998. године.

MLI-84M

Ова купола је наоружана топом Oerlikon Contraves 25 mm KBA, митраљезом калибра 7,62 мм на десној страни куполе и са две противоклопне вођене ракете Маљутка М2Т на левој страни куполе. Касније је уместо Маљутке коришћена израелска противоклопна вођена ракета Spike.

Дневно ноћна нишанска справа је постала стандардни део опреме овог возила, док је термовизија опционална. Дневна нишанска справа има увећање од 1 до 8 пута, док ноћна има увећање од 7,5 пута. Уз ове справе, возило има 4 дневна перископа. Оружјем се може руковати из унутрашњости возила, тако да је нишанџија заштићен. За разлику од БМП-1 где топ није био жиро стабилизован, код ове верзије то није случај. Стабилизовано је по обе осе, са пољем дејства по азимуту од 360 степени и по елевацији од -11 до +60 степени.

Борбени комплет примарног наоружања је повећан у односу на стару верзију возила. Уз топ 25 мм следује 200 метака од којих је 60 панцирних. За митраљез 7,62 мм је свега 200 метака уз оружје. Преостала муниција се налази у возилу: 450 метака калибра 25 мм , 2000 метака 7,62 мм и две противоклопне вођене ракете. Систем храњења топа је двоструким редеником, тако да је нишанџији олакшан рад при селекцији одговарајуће муниције за гађање.

Поред по три бацача димних кутија уграђених на боковима возила, MLI-84M може да изврши полагање димне завесе и убризгавањем дизел горива у издувну грану на десној страни тела возила.

Са испоруком првих купола OWS 25 у Румунију, постојао је план да ће MFA временом успети да освоји њену производњу. Први Oerlikon топови калибра 25 мм су испоручени из Италије, док су касније лиценцно произведени у Румунији.

Са уградњом оружја, маса возила је нарасла на 17 080 кг, док висина возила сада износи 2,94 м. Остали подаци су слични подацима стандардне верзије MLI-84.

MLI-84M1

Стандардна опрема укључује систем НХБ заштите (системом натпритиска) и систем детекције и гашења пожара у моторном и транспортном одељењу, што је дело компаније EADS. Средства везе су компаније Harris.

Преживљавање на бојишту је побољшана уградњом система ласерског и ИЦ озрачења возила SAIL-R, који је дело румунских фирми. Систем је повезан са бацачима димних кутија. Према тврдњама Румуна, време реаговања система је унутар 50 милисекунди од детектовања претње по возило.

За погон модернизованог возила изабран је енглески дизел мотор CV-8 снаге 400 КС, компаније Perkins Engines Company. CV-8 је престао да се производи али је остављена могућност да се у случају наруџби покрене производња истих. Међутим, касније у току пројекта модернизације, Perkins је понудио моторе Caterpillar C9, исте снаге, али мање масе. До средине 2007. године, компаније Perkins је примила наруџбе за 130 мотора C9, који су се уградили у модернизовану верзију возила MLI-84M.

Верзије возила:

–   MLI-84 – основна верзија;

–   MLI-84M – MLI-84 модернизован уградњом израелске куполе OWS-25R наоружане топом Oerlikon KBA калибра 25 мм и са два лансера ПОВР 9S415. Такође је опремљена и са два бацача димних кутија (по 4 ДК у групи). Уградњом куполе и јачег погона изгубио је могућност савлађивања водених препрека без посебне припреме; у оквиру ове верзије су постојале верзије наоружане лансерима за југословенске ПОВР 9М14-2Т Маљутка 2Т и верзија наоружана лансерима за ПОВР способним да лансирају израелске ПО ракете типа Spike;

–   MLI-84M Punct de Comanda Batalion – MLI-84M конвертован у командно возило батаљона, препознатљиво по високом надграђу возила;

–   MLI-84M Tractor Pentru Evacuare Tehnică – MLI-84M конвертован у возило за извлачење технике, са уграђеним троделним краном уместо куполе, витлом на задњој страни возила;

–   MLI-84M Vehicul de Evacuare Medicală – MLI-84M конвертован у оклопљено амбулантно возило, надграђе возила идентично командном возилу.

Поделите садржај сајта

Оставите одговор