Немачки напад на радио-станицу Глајвиц

Гангстери у Глајвицу

Алфред Хелмут Наујокс је од 1931. био члан СС-а, а од 1934. цењени сарадник СД-а. Десетог августа 1939. требало је да се јави свом главном шефу, тридесет петогодишњем Рајнхарду Хајдриху, СС-Групенфиреру и шефу Гестапоа у Служби сигурности. У Хајдриховој канцеларији у берлинској Принц Албрехтштрасе на зиду је висила велика карта централне Европе.

Хајдрих је показао на малу црвену тачку на немачко-пољској граници и рекао: „Ово је Глајвиц (данас Гливице). Ваш задатак гласи: ићи ћете са СД-Сондеркомандом од пет или шест људи за Глајвиц. У одређено време, које ће вам још бити саопштено, инсценираћете тамо напад на радио-станицу. Треба да се изазове утисак да су тај напад извршили Пољаци. Нашој пропаганди је због иностране штампе потребан доказ да је Пољска више пута повредила границу. Да ли сте разумели задатак?“

У Хајдриховој канцеларији у Принц-Албрехтштрасе у Берлину на зиду се налазила велика
мапа централне Европе. Једна црвена тачка упадала је у очи: Глајвиц на немачко-пољској граници. Радио-станица у овом месту била је циљ инсценираног „пољског“ напада, који је Немачкој послужио као „разлог“ да нападне Пољску.

Наујокс је скочио у став мирно и одговорио: “Да, господине Групенфиреру!“ – „Ви дакле у цивилу путујете за Глајвиц. Лозинка је „Конзервен“. Њом ћете се јавити локалном шефу Гестапоа, Хајнриху Милеру, који ће вам дати ближе инструкције. Радио–станицу треба да држите толико дуго колико је потребно да један Немац на пољском језику може да одржи говор пред микрофоном. Тај Немац биће вам стављен на располагање у Глајвицу.“

Око шест година касније, амерички јавни тужилац Стор изнео је пред нирнбершким судом Наујоксову писмену изјаву у којој описује шта се даље догодило.

„Отпутовао сам у Глајвиц и јавио се Хајнриху Милеру који се тада налазио у близини Опелна (данас Ополе). Милер је у мом присуству разговарао са неким човеком, који се звао Мелхорн, о плану за гранични инцидент којим би се инсценирало да су пољски војници напали немачке трупе. План је требало да изврше Немци у јачини од једне чете. Милер је рекао да ће му бити стављено на располагање дванаест или тринаест осуђених криминалаца. Они би морали да обуку пољске униформе а њихове лешеве требало је оставити да леже на месту окршаја. Да би се то извело требало је да криминалци добију инјекције од лекара који је за то добио Хајдрихово наређење. Осим тога, требало је да им се задају ране ватреним оружјем. Милер је рекао да му је Хајдрих наредио да и мени стави на располагање једног од тих криминалаца за напад на Глајвиц.“

Хитлер је 22. августа позвао команданте копнене војске, ратног ваздухопловства и ратне морнарице у своју вилу на Бергхофу изнад Берхтесгадена да приме наређења.

Генерали и адмирали стајали су у дугом реду послушно у ставу мирно, са капом у левој руци и средњим прстом десне руке на шаву панталона. Пред њима је стајао каплар из првог светског рата. Вече пре тога, у 23 и 30 часова, Немачки обавештајни биро објавио је: „Влада Рајха и совјетска влада сагласиле су се да закључе споразум о ненападању.“ Генерали и адмирали се више нису двоумили шта ће њихов Фирер затим да им нареди. Сатима је Хитлеров глас трештао кроз велику салу. Опширно је излагао сопствене надљудске квалитете. У будућности више никад неће постојати човек који ће имати випе ауторитета од мене…“ А у Енглеској и Француској, закључио је Фирер, „нема ни једне личности од формата.“ Да је морало доћи до конфликта са Пољском, то је Хитлеру увек било јасно. Његов план је био да се прво окрене против Запада, а онда против Истока. Тај план је изменио, јер је сматрао да ће Пољска напасти с истока, ако Немачка започне рат на западу. Од Британије се у том тренутку није требало превише бојати. Она не би никад повредила неутралност Холандије, Белгије и Швајцарске, па према томе, практично, неће моћи да помогне Пољској. Напад Француске са Мажино-линије на Зигфрид-линију Хитлер је сматрао немогућим. Од Совјетског Савеза такође није претила опасност. Био је успостављен лични контакт са Стаљином, а за два дана ће фон Рибентроп потписати споразум о ненападању.

„Сада сам сатерао Пољску тамо куда сам хтео!“

За време ручка, генерали и адмирали били су ипак мање одушевљени и ратоборни него што се Хитлер надао. Зато је још једанпут устао да им још снажнијим изразима и јачим гласом улије храбрости. „Затворите срца за самилост. Треба да иступате брутално! Јачи има право! Потребна је велика окрутност! Пољска мора да буде уништена. Чак ако избије рат на западу, уништење Пољске остаје примарно!“ Онда је Хитлер наставио да говори, као да је желео да уклони и последње моралне препреке: „Даћу пропагандни повод за почетак рата. Није битно да ли је веродостојан или није. Победника после не питају да ли је говорио истину. Кад се започиње и води рат, није битно право, већ победа.“

Следећих дана су се тенкови и нови велики транспорти трупа кретали према источној граници Немачке. У луку слободног града Данцига упловио је немачки бојни брод Шлезвиг-Холштајн у „пријатељску посету“. Пољска је почела да се мобилише, 30. августа – исувише касно.

У Глајвицу је Наујокс чекао телефонски позив из Берлина. Поподне, 31. августа, најзад је чуо Хајдрихов глас кроз слушалицу: „Задатак извести вечерас у осам часова. Јавите се за „Конзервен“ код Милера.“ У свом писменом сведочењу је Наујокс касније изјавио: „Отишао сам код Милера и рекао му да ми увече пошаље човека у близину радио-станице. Стварно су ми послали тог човека на договорено место, а ја сам им рекао да га положе код улаза у станицу. Био је још жив, али није био при свести. Покушао сам да му отворим очи. По његовим очима нисам могао да видим да ли је још жив, али сам приметио да још дише. Нисам видео ране од метка, само му је лице било пуно крви. Носио је цивилно одело. Заузели смо радио-станицу како нам је било наређено.“

31. августа 1939. су радио-станицу Глајвиц заузели Немци у пољским униформама. Радио-емисију су прекинули и позвали грађане на „ослободилачку борбу“.

Те вечери било је само мало људи у згради Радио-Глајвица. Станица је емитовала музички програм радио-станице Бреслау. Ноћног портира и неколико техничара брзо су онеспособили ударцима пендрека.

Нешто касније су се становници Глајвица запрепастили кад је одједном нестало музике са њихових апарата и чуо се глас: „Овде пољска радио-станица Глајвиц!“

Три, четири минута чуо се на радију глас који је на немачком и пољском псовао нацистичку владу и позивао на ослободилачку борбу. Док су запањени грађани Глајвица алармирали полицију, Наујокс и његови људи уништавали су инвентар станице. Пуцајући дивље у ваздух, напустили су зграду и нестали у мраку.

Првог септембра у осам часова ујутро дошао је шведски индустријалац Далерус запрепашћен у Герингов штаб. „Зашто је Немачка напала Пољску?“

„Рат“ одговорио је дебели фелдмаршал, „избио је због тога што је Пољска напала радио-станицу Глајвиц.“

 

Поделите садржај сајта

Оставите одговор