Muke samohranog oca: Gladuje da bi prehranio ćerku

04.02.2019.

Samohrani otac Bogdan Luković, iz ivanjičkog naselja Crnjevo, s teškom mukom uspeva da, usled nemaštine i bolesti, svaki dan pregura i dočeka novo jutro sa svojom osmogodišnjom ćerkom Kristinom. On je invalidski penzioner, i na korak do kolica zbog multiple skleroze. U životu ga, kažu, drži samo strah za osmogodišnju ćerku, koja mu je sve na ovom svetu

Foto:Printscreen

Njihov mukotrpan život u iznajmljenom stanu svodi se na puko preživljavanje. Neće Bogdan da prizna, ali komšije svedoče da su više gladni nego siti, a posebno on, koji će, samo da bi ćerka imala šta da pojede, trpeti gladan i po nekoliko dana.  U životu ga, kažu, drži samo strah za osmogodišnju ćerku, koja mu je sve na ovom svetu.

– Teško nam je, zaista, ostali smo bez hrane, a ja i bez lekova. Ležem i ustajem sa strahom da li će mi dete imati bar jaje za doručak. Meni i nije više do života, ali ne smem da padnem zbog Kristine. Mnogo je vezana za mene i ne znam gde bi završila u slučaju da mi se nešto desi. Verujte, taj strah je jači od smrti. Bolestan sam od multiple skleroze, i lekari se čude kako već nisam u kolicima. Prošle godine sam morao na oporavak u banju. Morao sam i nju da povedem, pošto je nisam imao kud – kazao nam je Bogdan.

Bogdanova bivša supruga a Kristinina majka napustila ih je kada je devojčica imala osam meseci. Sud je dete dodelio ocu, pa Kristina sada majku viđa povremeno, i to u Centru za socijalni rad u Ivanjici.

Bogdanovi susedi zadivljeni su pažnjom kojom Bogdan obasipa svoju jedinicu. Komšinica Milena Tomić kaže da njegova mala penzija ne može da podmiri njihove osnovne potrebe a kamoli da ima dovoljno za lekove i kiriju, za koju mesečno moraju da izdvoje 70 evra.

– Povremeno čuvam Kristinu kada je Bogdan u bolnici ili na pregledima. Oni se stvarno muče i više su gladni nego siti. Bogdan sigurno, jer on neće da jede dok ne nahrani prvo Kristinu. Stvarno im je neophodna pomoć – rekla nam je Milena. – Bogdan je Kristini sve što ima, ona je lepo vaspitana devojčica, skromna i privržena ocu.

Za podstanarski život duguju petomesečnu kiriju. I pored velikodušnosti vlasnika kuće, jer zna da sačeka na isplatu i po više meseci, oni će, ako ne plate uskoro dug, na proleće morati da se isele. Gde, ni sami ne znaju.

Komšija Miroslav Zlatić, čija je kuća prva do Lukovićeve, kaže da je kuća u kojoj žive Lukovići na prodaju i da bi u njoj mogle da se smeste tri porodice.

– Kuća se prodaje za 50.000 evra. Ogromna je, ima tri stambene jedinice sa zasebnim ulazima. Evo, mi kao komšije molimo državu, opštinu ili ljude koji imaju novca da je otkupe, jer bi rešili muku za tri ivanjička socijalna slučaja. Tu je još pet ari placa, pa bi mogla da se sagradi još jedna stambena zgrada za takve porodice – kaže Zlatić.

Izvor:novosti.rs