Kako RT Balkan saznaje, broj raspoloživih kasarni za smeštaj regruta ostao je gotovo isti kao pre ukidanja obaveznog vojnog roka 2010. godine, uprkos tome što je jedan deo zatvoren, srušen ili pretvoren u magacine i skladišta.
Početkom januara, ministar odbrane Republike Srbije Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Ova izjava ministra Vučevića ponovo je pokrenula debatu u javnosti i medijima te izazvala niz reakcija – što pozitivnih, što negativnih.
Najveći deo kritika i najčešći argument usmeren protiv potencijalnog uvođenja obaveznog služenja tiče se nedostatka kapaciteta za smeštaj vojnika. Broj i stanje kasarni u kojima bi novi regruti služili je faktor od izuzetne važnosti, ne samo za donošenje odluke već i za motivisanost novih regruta, budući da je nakon 2010. i ukidanja obaveznog vojnog roka veliki deo njih ostao prazan i zapušten.
Sa koliko kasarni Srbija raspolaže?
Kako RT Balkan saznaje, broj raspoloživih kasarni za smeštaj regruta ostao je gotovo isti kao pre ukidanja obaveznog vojnog roka, uprkos tome što je jedan deo zatvoren, srušen ili pretvoren u magacine i skladišta. Glavni razlog za to jeste činjenica da je dosta objekata ove vrste sagrađeno u mestima gde do skoro nisu postojali.
Međutim, važno je napomenuti da je u periodu pre i oko ukidanja obaveznog služenja, odnosno od petooktobarskih promena pa do 2012, sprovođen proces onesposobljavanja i umanjivanja odbrambenih kapaciteta naše vojske. Zbog toga broj kasarni iz 2010. ne treba gledati kao nekakvo merilo uspeha.
O sprovođenju navedenog procesa dobili smo potvrdu od generala Milorada Stupara, osnivača i prvog komandanta 72. specijalne brigade Vojske Srbije.
“Srpska država imala je tragediju što je njenim sistemom odbrane skoro čitavu deceniju rukovodio i odlučivao Boris Tadić, sa generalom Ponošem. U operaciji ‘Ćuran’ je pod geslom profesionalizacije vojske smanjio borbenu moć vojske sa 400 borbenih bataljona na 100, i uništio kadar vojske penzionišući 2.350 oficira i podoficira, koji su bili nosioci otpora NATO agresiji 1999. godine”, rekao je Stupar za RT Balkan.
General dodaje i da to nije sve jer je “tandem Tadić-Ponoš naneo štetu u visini od nekoliko milijardi evra vojnoj infrastrukturi – objekti, kasarne, domovi vojske, poligoni i vežbališta – koji su poklanjani i otuđivani od vojske”.
Sve ovo, prema rečima generala Stupara, “činjeno je u cilju onesposobljavanja države Srbije da brani svoju teritoriju i narod, odnosno prilagođavanja vojske NATO standardima zbog čega su razvijane jedinice koje bi bile od koristi za NATO (pešadijske, oklopne, inžinjerijske i sanitetske)”.
Uprkos svemu navedenom, naš sagovornik ocenjuje: “Nakon 2012. i promene vlasti u Srbiji mnogo toga je sačuvano, tako da danas imamo oko 51 kasarnu u funkciji, a pametnom politikom generalštaba, izvršeno je renoviranje više od 100 objekata. Zbog toga mi u ovom momentu, bez većih ulaganja u naše kasarne, pre svega u nastavne centre za osnovu i specijalističku obuku u Somboru, Valjevu, Leskovcu, Požarevcu, Pančevu i Batajnici možemo primiti nekoliko hiljada regruta za početak izvođenja vojne obuke.”
Treba imati na umu i da je gorepomenute magacine uvek moguće vratiti u prvobitno stanje, ukoliko se za to ukaže potreba, što naravno iziskuje dodatne finansijske i materijalne resurse.
Interesantno je da postoje i slučajevi u kojima su na zemljištu u vlasništvu Oružanih snaga srušene kasarne, a zauzvrat izgrađeni stambeni objekti za vojna lica u aktivnom sastavu. Takvih primera, između ostalog, bilo je u Zemunu, Nišu, Novom Sadu i Užicu.
Zbog toga bi se moglo zaključiti da ukoliko dođe do ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka, broj mesta za smeštaj regruta sam po sebi neće predstavljati problem. Tačnije, on je identičan ili nešto manji od broja iz 2010, dok je sa druge strane, stanje dobrog dela tih objekata nesumnjivo najveća prepreka u ovom procesu.
U kakvom su stanju kasarne srpske vojske?
Prema saznanjima RT Balkan, većina objekata u kasarnama koje se i dalje koriste, opremljeni su starom stolarijom, dok je stanje inventara i mokrih čvorova katastrofalno. O tome dovoljno govori podatak iz 2015. da su se u pojedinim kasarnama regruti na dobrovoljnom služenju grejali pomoću peći na drva.
Dodatan problem predstavlja i zapuštenost KTB – kuhinjsko-trpezarijskih blokova, koji su u većini objekata u izuzetno lošem stanju, ne samo zbog opremljenosti nego i zbog popunjenosti ljudstvom.
Međutim, i pored nedostataka finansijskih sredstava za obnovu, određeni pomak postoji, pa su tako pojedine kasarne ili bar deo njihovih objekata potpuno obnovljeni, ili su sagrađeni novi kapaciteti za smeštaj. Tu se pre svega misli na aerodrome i kasarne u kojima su stacionirani pripadnici specijalnih jedinica.
Da nije sve tako crno, potvrđuje i general Stupar: “Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da uopšte nije problem da se odvoje sredstva iz rezerve budžeta za nastavak, pre svega adaptacije postojećih objekata, ali i izgradnju novih kasarni montažnog tipa u ruralnim sredinama Republike Srbije.”
“Time bi oživeli neke delove naše države jer je vojska pokretač života u tim lokalnim sredinama, a istovremeno bi uložen novac ostao u zemlji i doprineo razvoju lokalnih samouprava”, dodaje general.
Kolporter.rs
