Blumberg: Koronavirus će dugoročno uticati na svetsku ekonomiju i navike ljudi

16.03.2020.

Epidemija virusa korone nastavlja da potresa svetsku ekonomiju, menjajući navike i ponašanje ljudi. Eksperti veruju da će se posledice ove krize bez presedana osećati čak i kada situacija bude manje ili više stabilizovana, piše agencija „Blumberg“.

Prema pisanju „Blumberga“, Velika depresija svojevremeno je naučila ljude da budu štedljivi, a ta navika se zadržala i u narednim decenijama. Hiperinflacija u Vajmarskoj republici i dan-danas izaziva uznemirenost kod nemačkih političara.

Poslednja globalna recesija 2008. godine postala je izazov za zrele demokratije i nastavlja da ih plaši i nakon decenije „žalosnim tempom rasta“ realnih prihoda većine stanovništva.

Nove navike i rad od kuće

Ovoga puta svetsku ekonomiju potresa vanredna situacija u oblasti javne zaštite zdravlja. Za svega nekoliko sedmica u regionima koje je pogodio virus ljudi su se navikli da nose maske, da se snabdevaju samo onim što im je najneophodnije, da otkazuju društvena i poslovna okupljanja, da odustaju od putovanja u inostranstvo i da rade od kuće. Čak i zemlje s relativno malim brojem zaraženih već primenjuju mnoge od tih mera, navodi „Blumberg“.

Tragovi ovih navika će se videti još dugo nakon prekida stroge izolacije, a to će smanjiti potražnju. Kada je reč o snabdevanju, međunarodni proizvođači već su prinuđeni da iznova osmišljavaju planove o tome gde će nabavljati i kome će prodavati svoju robu. Time se potvrđuje ono što je počeo da otkriva američko-kineski trgovinski rat: opasno je zavisiti od samo jednog izvora komponenti.

„Čim se efikasna politika rada od kuće uspostavi, ona će se s velikom verovatnoćom i održati”, smatra predstavnik njujorške konstalting kompanije „Bain Macro Trends Group“ Karen Haris.

Univerziteti koji su pogođeni zabranom putovanja moraće da diversifikuju svoju studentsku bazu. A škole će morati bolje da se pripreme kako bi mogle da vode onlajn obuku učenika u slučajevima vanrednih situacija, navodi „Blumberg“.

Turizam prvi na udaru

Najjači udarac trpi turistički sektor, posebno ako se imaju u vidu problemi s kojima su se suočili avio-prevoznici, hoteli i mnogi drugi važni činioci u tom sektoru. Iako će ljudi, nesumnjivo, i dalje želeti da istražuju svet i da se odmaraju na plažama, verovatno će proći neko vreme pre nego što se obnovi sektor u kojem je zaposlen svaki gotovo svaki deseti čovek na planeti.

Virus je gotovo momentalno promenio perspektive ekonomske politike istvorio nove prioritete. Centralne banke ponovo rade u režimu vanredne situacije, dok vlade u sve većem očajanju traže podršku za problematične sektore.

Pitanje higijene dostiže nivo korporativnih i čak državnih programa. Kako se očekuje, ova dodatna stroga pravila podstaći će oprezne potrošače da kupuju preko interneta.

Kazuo moma, koji je ranije vodio monetarno-kreditnu politiku Centralne banke Japana smatra da će pojačavanje kontrole na granicama, povećanje poreza i dugotrajne promene u načinu rada i putovanja biti samo neke od mikroekonomskih promena koje će se osećati dugo posle virusa.

Istraživači Australijskog nacionalnog univerziteta Vorvik Makibin i Rošen Fernando smatraju da će vlade morati da izdvajaju više novca za zaštitu zdravlja kako bi izbegle ogromne gubitke u epidemijama. Prema njihovom mišljenju, svetska zajednica će, takođe, morati znatno da poveća stepen investiranja u siromašne zemlje da sprečila širenje raznih bolesti u budućnosti.

Ima razloga za optimizam

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Edmund Felps, ipak, ne isključuje mogućnost da će se sve vratiti u normalu čim epidemija bude savladana. “Mislim da većina preduzeća, uključujući, naravno, gigante u SAD i u drugim zemljama, neće imati ništa protiv toga da se vrati normalnoj poslovnoj praksi”, smatra ekspert.