Filip Rodić: Pozadina rata Telekoma i Junajted grupe

02.02.2020.

Sećate se kod nas (s razlogom) pompezno najavljivanog gasovoda „Južni tok“, kojim je, između ostalih, ruski gas trebalo da se transportuje preko teritorije Srbije do zemalja Evropske unije. Zvanični Beograd polagao je mnogo nade u ovaj projekat računajući koliko bi koristi država Srbija od toga mogla imati. Od „Južnog toka“ se, nažalost, odustalo decembra 2014. jer je Bugarska morala da se povinuje zahtevima Brisela da poštuje odredbe Trećeg energetskog paketa kojim se zabranjuje da ista kompanija bude i proizvođač i vlasnik distributivne mreže.

Ovakav princip razdvajanja proizvođača i distributera u zakonodavstvu Evropske unije ne postoji samo kada su u pitanju proizvodnja i distribucija gasa, nego i medijskog sadržaja. Propisi su propisi, što bi rekao Pavle Vuisić u kultnom filmu „Ko to tamo peva“, ali samo kada se radi o Rusiji, a kada su u žiži interesi nekih drugih pristup je mnogo fleksibilniji, a štetnost toga vidljiva je poslednjih dana zahvaljujući ratu između Telekoma i Junajted grupe. Projekat „Media ownership monitor Srbija“, koji zajedno vode BIRN i Reporteri bez granica, a uz pomoć nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, u delu o televiziji N1 navodi: „Istraživanje Medijske opservatorije za Jugoistočnu Evropu iz decembra 2014. pokazalo je da je pokretanje ove televizije bilo izlobirano u Evropskoj komisiji u Briselu od strane KKR-a i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Naime, istraživanje pokazuje kako su ljudi koji su radili u Evropskoj komisiji promenili srpsku verziju nacrta medijskih zakona, nakon lobiranja KKR-a i EBRD-a, kako bi omogućili pokretanje TV N1 i to tako što su dozvolili da distributeri sadržaja mogu ujedno biti i proizvođači istog. Odvojenost distribucije od sadržaja je ono za šta se sama Evropska komisija prethodno zalagala u slučaju Srbije i ostalih zemalja sa fragilnim medijskim sistemima.“ Dodaju da su „početku rada sajta i televizije prethodili pregovori srpske vlade sa bivšim direktorom CIA (a sada direktorom Globalnog instituta KKR-a) Dejvidom Petreusom i bivšim ambasadorom SAD u Srbiji Kameronom Manterom“. Važno je imati u vidu da ovo nije rekao Aleksandar Vučić, koji je zbog nazivanja N1 „američkom televizijom“ optuživan za nasilništvo nad medijima, niti neko od njegovih medijskih kerbera, nego su napisali BIRN i Reporteri bez granica i objavili pomoću nemačkih honorara.

Ponuda koja se ne može prihvatiti

Sadašnja bura pokrenuta je pošto je Junajted grupa preko svog informativnog projekta N1 upozorila javnost Srbije da je kablovski distributer „Supernova“, iza kojeg stoji državno preduzeće Telekom Srbija, iz svoje mreže isključio program N1 i time građanstvo Srbije uskratio za jedinu profesionalnu, objektivnu, nezavisnu i tako dalje informativnu televiziju. Cenzura! Progon! Medijski mrak! Diktatura! Uskliknuli su pristalice i obožavaoci ovog „alternativnog javnog servisa“, kako vole za sebe da kažu zaposleni i ljubitelji N1. Da bi se „genocidu“ države nad ovim slobodarskim medijem stalo na put pokrenuta je čak i široka akcija „DaSeVidiN1“ kojoj su se odazvale brojne javne i manje javne ličnosti kako bi objasnile zbog čega je N1 najblistavija zvezda medijskog neba Srbije koja nipošto ne sme biti ugašena.
Vrlo brzo se, međutim, ispostavilo da nije baš istina da je Telekom, odnosno „Supernova“ iz svoje ponude isključila N1 vođena zlokobnim motivom da građane Srbije pred parlamentarne izbore uskrati za taj tračak svetlosti u svekolikoj medijskoj tami. Na osnovu delova dokumentacije koje je objavio Telekom jasno se vidi da je Junajted grupa, odnosno ćerka firma Junajted medija insistirala pod pretnjom sudskim gonjenjem i krivičnom prijavom da svi programi u njenom vlasništvu, uključujući i N1, budu isključeni s mreže do 17. januara u ponoć.

„Sve se to dešavalo 17. januara uveče. Prvo pismo za isključenje kanala dobili smo oko 21 čas. Na našu molbu da nastavimo pregovore, stiglo je drugo pismo u 22.30, ultimativno, gde su pretili pod krivično-materijalnom odgovornošću, uz pretnju da ćemo biti tuženi za pirateriju“, rekao je na konferenciji za novinare generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk pokazujući pismo. Pošto je ovaj zahtev ispunjen, na N1 je pokrenuta kampanja protiv Telekoma optuženog da je svojevoljno, iz čistog hira, građane uskratio za programe Junajted medije. Optužba je prvobitno obuhvatala sve kanale, ali se ubrzo svela samo na N1, iako su ostalih 16 kanala, posebno oni sportski, daleko gledaniji i važniji običnim građanima. Junajted grupa sada Telekomu ultimativno, gotovo „korleoneovski“, nameće zahtev da u svoju mrežu uključi N1, ali ne daje ostale kanale za koje je Telekom iz čisto komercijalnih razloga daleko zainteresovaniji. Za ostale kanale zahteva potpisivanje ugovora koji između ostalog podrazumeva teritorijalnu ograničenost emitovanja, što je Telekomu neprihvatljivo, a pri tome i, kako navode, protivzakonito. Junajted medija je pak optužila Telekom za sabotiranje sporazuma ističući da cene koje su oni nudili nisu ništa više od onih iz prethodnih ugovora, ali problema teritorije se nisu dotakli. „Apsurdno je da Telekom Srbija svoje korisnike obmanjuje da smo mi onemogućili gledanje naših programa, kada su oni odbili da potpišu ugovor“, navela je Junajted medija u saopštenju, a Junajted grupa je to dopunila optužbom da Telekom „ima za cilj koji je jasan i vidljiv svakom građaninu, da uskraćuje programe koji im nisu po volji i time pojača medijski mrak u godini izbora“.
Uz ogradu da nismo dovoljno stručni i upućeni u materiju sklapanja poslovnih ugovora, moramo primetiti da ovde postoji izvesna ucena od strane Junajted grupe: ili ćete potpisati ugovor kakav nama odgovara bez obzira na vaše sopstvene interese, ili ćete se (figurativno) probuditi s konjskom glavom u krevetu, što je u ovom slučaju optužba za stvaranje medijskog mraka i cenzuru, a u budućnosti ko zna šta još. S obzirom na to da smo iz gorepomenutog istraživanja koje su objavili BIRN i Reporteri bez granica videli da su oni koji stoje iza Junajted grupe dovoljno snažni da menjaju evropske zakone, jasno je koliko je taj pritisak uistinu snažan.

Javni interes i N1

U kampanji za N1 pristalice ističu da je ovaj program defakto preuzeo ulogu javnog servisa i da radi u interesu svih građana, dok se istovremeno zvanični javni servis, Radio-televizija Srbije, proglašava propagandnim servisom režima i neprofesionalnim medijem (ne uvek bez osnova, mora se priznati). Činjenica je, međutim, da je i N1, koliko god se busao u grudi svojom vaskolikom profesionalnošću i objektivnošću, medij čije je izveštavanje krajnje tendenciozno i usko usmereno na ciljeve postavljene uređivačkom politikom koja je takva kakva jeste, bez obzira da li je skrojena u Vašingtonu, Briselu, Luksemburgu, ili Beogradu (na koju svakako imaju pravo). Koji to profesionalni i objektivni medij u debatnu emisiju o bojkotu NIN-ove nagrade pozove dva istomišljenika, a nikoga s druge strane? Koliko je profesionalno u emisiju o slobodi medija pozvati pet istomišljenika, a nikoga ne samo s druge strane nego ni iz „rivalskog“ novinarskog udruženja? Koliko je objektivno iz nedelje u nedelju i iz dana u dan izveštavati o antirežimskim demonstracijama i kada se na njima ne okupi više od pedesetak ljudi, a ne izvestiti o, na primer, litiji protiv crnogorskog zakona o slobodi veroispovesti koja je u Zemunu i na Novom Beogradu okupila desetak hiljada ljudi? Koliko je ljudski, u krajnjoj liniji, da iz godine u godinu tradicionalno od 7. do 15. jula naglabaju o „genocidu“ u Srebrenici, a da u vestima nema mesta za komemoraciju Srbima pobijenim u Podrinju kojoj prisustvuju najviši državni funkcioneri i Republike Srpske i Srbije? Ovo su samo neki od primera krajnjeg neprofesionalizma i neobjektivnosti kojih se vaš autor kao redovni gledalac ovog propagandnog servisa može u trenutku setiti. Na njih, da ponovimo, imaju pravo, samo i građani treba da se sete da tamo gde je šuplje najviše zveči, a u ovom slučaju najviše odzvanjaju reči „profesionalizam“, „objektivnost“ i „nezavisnost“.

Ako smo samo na domenu komercijalnog, nema Telekom nikakav finansijski interes da prenosi N1 koja ima gledanost od 0,55 posto (poređenja radi, RTS ima 21,62 posto po podacima „Media ownership monitor Srbija“). Njih, naravno, pre svega interesuju drugi kanali iz paketa Junajted medije koji su daleko gledaniji, ali koje ova kompanija, po svemu sudeći, ne želi da im da. Mora se, međutim, priznati i postojanje „političkog konteksta“, na koji je ukazao i ambasador SAD Entoni Gotfri, ali i stvarnog javnog interesa da N1 bude dostupan što većem broju građana Srbije, pa da sami izaberu hoće li ga gledati, ili ne. Takvog je stava i predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović. „Važno je da postoji televizija kritički nastrojena prema vlasti i da tu televiziju može da gleda što više ljudi. Nadam se da će spor oko prava na emitovanje kanala u vlasništvu Junajted medije biti rešen brzo“, rekao je on za Pečat. Radomirović je, međutim, ukazao na još dve veoma važne stvari. Prva je da bi u međuvremenu „bilo dobro da Junajted medija dozvoli građanima Srbije da N1 prate preko interneta, kao što je to omogućila gledaocima u Hrvatskoj“. Ovakvu mogućnost Marija Šehić sa N1 je odbacila s obrazloženjem da ne mogu svoj program da ustupaju besplatno, jer moraju od nečega da žive. Ovo je tek poluistina, jer N1 i ovako posluje sa značajnim gubicima – prema poslednjim podacima koje objavljuje „Media ownership monitor Srbija“, 2017. godine, kompanija nije imala „operativni profit već gubitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja u iznosu od 23.659.000 dinara“. Znači, ne rade za novac nego u „javnom interesu“, pa makar i bankrotirali.
Radomirović je ukazao na još jednu važnu stvar. Dok Junajted grupa i N1 osuđuju Telekom što je iz svoje ponude izbacio njihove kanale da ne bi bio krivično gonjen i pozivaju korisnike ovog distributera da otkažu ugovore i pređu na SBB, oni su iz svoje kablovske ponude izbacili kanale iz Republike Srpske koji su, kako navodi Radomirović, „ukinuti bez ikakvog obrazloženja“.

Izvor: novosti.rs Pečat /Filip Rodić/ foto: privatna arhiva