Zahtev za opoziv Trampa: Postupci koji u istoriji SAD nijednom nisu uspeli

26.09.2019.

Lovom na veštice je američki predsednik Donald Tramp (73) nazvao početak postupka njegovog opoziva u Kongresu SAD zbog optužbi demokrata da je vršio pritisak na ukrajinske vlasti zahtevom da pokrenu istragu o političkom suparniku Džozefu Bajdenu (76).

Sve se odigrava a nešto više od godinu dana uoči predsedničkih izbora u SAD, na kojima su upravo Tramp i Bajden viđeni kao glavni rivali u trci za Belu kuću.

U sredu je objavljen i siže transkripta telefonskog razgovora Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Reč je o razgovoru u kojem je američki predsednik zatražio od ukrajinskog kolege da istraži da li je bivši potpredsednik Džo Bajden uticao na zatvaranje istrage o kompaniji u kojoj je radio njegov sin.

– Mnogo se priča o Bajdenovom sinu, da je Bajden stopirao istragu, a mnogo ljudi želi to da zna, tako da bi bilo sjajno ako nešto možete da uradite sa javnim tužiocem. Bajden se okolo hvali da je zaustavio krivični postupak, pa ako možete da proverite… To mi zvuči strašno – rekao je Tramp, kako se navodi u sažetku transkripta razgovora, nekoliko dana pošto je šef Bele kuće naložio zamrzavanje američke pomoći Ukrajini, vredne skoro 400 miliona dolara.

Demokrate idu dalje i tvrde da je Tramp zapretio povlačenjem te vojne pomoći Ukrajini ako se Zelenski ne složi da istraži optužbe za korupciju protiv Bajdena i njegovog sina Hantera, koji je bio u odboru ukrajinske energetske kompanije, optužene za koruptivne radnje, “Burizma holding”.

Prethodno je uzbunjivač iz američke obaveštajne zajednice podneo žalbu “službi” na razgovore između Trampa i Zelenskog, ali je vršilac dužnosti direktora američke nacionalne obaveštajne službe Džozef Megvajer odbio da Kongresu dostavi njegov izveštaj. Odbor Predstavničkog doma formalno je, u međuvremenu, ipak pokrenuo istragu da utvrdi da li je predsednik počinio krivično delo zbog kog može biti opozvan. Uzbunjivač danas svedoči pred Obaveštajnim odborom Predstavničkog doma.

Procedura opoziva, inače, nalaže da se, pošto kongresmen podnese zahtev za pokretanje impičmenta, optužba razmatra. Ako zatim većina od 51 odsto poslanika podrži opoziv, proces prelazi u fazu suđenja.

Predsedavajući tog suđenja je sudija Vrhovnog suda. Poslanici Predstavničkog doma su tužioci, Senata porota, a predsednik može da imenuje advokate. Na kraju suđenja, ako se dve trećine senatora izjasne da je predsednik kriv, on napušta kabinet, a na njegovo mesto do kraja mandata stupa potpredsednik SAD.

Demokrate u Predstavničkom domu snažno podržavaju opoziv, ali postupak teško može proći kroz Senat, koji kontrolišu Trampovi republikanci. Bajden, koji negira krivično delo, a zasad nema ni dokaza da ga je počinio, podržava opoziv:

 -Trampov opoziv bio bi tragedija. Ali, tragedija njegovih postupaka – rekao je.

Predsednik Ukrajine Zelenski je, u međuvremenu, branio Trampa rekavši da on nije vršio pritisak na njega, ističući da to može da čini samo njegov šestogodišnji sin:

– Niko ne može da izvrši pritisak na mene, jer sam predsednik nezavisne države – rekao je Zelenski novinarima u UN, uoči sastanka sa Trampom u Njujorku.

On je u sredu govorio u UN, ali nije pomenuo aferu u kojoj se našao zajedno sa Trampom, već je govorio o strahotama rata i sukobu njegove zemlje sa Rusijom.

Opoziv nikad nije uspeo  

U istoriji SAD postupak opoziva pokretan je samo dva puta – protiv predsednika Endrua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998. godine. No, Senat ih nije opozvao. Ričard Nikson je podneo ostavku u avgustu 1974, pre nego što je postupak opoziva i mogao da bude pokrenut. Proces opoziva predsednika može, inače, da se pokrene u slučaju veleizdaje, korupcije, kriminala.

Izvor: novosti.rs