ZTZ 99 (Type 99)

Историја ZTZ98/99

Развој наследника кинеског тада застарелог тенка Type 59 заустављен је почетком седамдесетих година, заједно са заустављањем развоја средњег тенка Type 122. Фебруара 1977. године, кинеске оружане снаге настављају развој тенка нове генерације који је требао да буде противтежа совјетском Т-72, који се налазио у наоружању јединица совјетске армије у источном региону. Представници кинеске армије и одбрамбене индустрије одржали су састанак априла 1978. године како би усагласили тактичко техничке захтеве за нови тенк.

Марта 1979. године заједничким радом фабрике 617 и Института 201 представљен је прототип кодирано назван 1224. Имао је топ калибра 120 мм, хидро механичку трансмисију, немачки мотор MB8V331tc41… и углавном је коришћен за тестирање шасије и погона тенка.

Type 98

Касније су израђена још два возила, ознака 1226 и 1126F2 који су имали домаћи мотор и мењач. Иначе су сва три прототипа имали решења која су већ раније примењена на немачком тенку Leopard 2.

Развој новог основног тенка кинеских оклопних јединица суочавао се са многобројним техничким проблемима. Због спорог напретка у развоју, Кинези су одлучили да у наоружање уведу тенк Type 80, дериватив тенка Type 59/69 наоружан топом 105мм и британским системом за управљање ватром. Тако је пројект развоја основног борбеног тенка наоружаног топом 120 мм одложен за касније.

Као резултат сметњи које су се појавиле у програму развоја тенка, дизајнерски тим треће генерације основног борбеног тенка поделио се у две струје. Прва је подржавала дизајн базиран на совјетском тенку Т-72, са топом 125 мм и аутоматским пуњачем. Друга струја је као узор узимала напреднији дизајн израелског тенка Merkava, са мотором у предњем делу тенка, топом 120 мм и снажном гасном турбином или дизел мотором. Сама кинеска армија је подржавала „совјетску“ струју, јер је она са собом носила мање ризике у спровођењу конструкције, као и мању цену коштања програма, а као резултат дужег времена коришћења совјетских тенкова Т-54/55 у домаћој варијанти названој Type 59. Кина је са Средњег истока почетком осамдесетих година набавила неколико примерака тенкова Т-72, како би извршила анализу њихове конструкције, у циљу лакшег развоја сопственог тенка.

Програм развоја основног борбеног тенка треће генерације средином осамдесетих година ушао је у фазу конструкцијског развоја, под руководством Зу Јушенга (Zhu Yushenga) као главног инжињера. Кинеска компанија NORINCO је у пролеће 1989. године потписала и званичан уговор за извођача прве фазе развоја основног борбеног тенка. Први прототип је израђен и тестиран 1990. године. Након извршених даљих испитивања, наруџба је са 40 повећана на 70 тенкова.

Почевши од 1994. године, неколико прототипова је подвргнуто тестирању у пољским условима, на путу и ван њега. Резултати су показали да тенк задовољава захтеве који су постављени пред њега и ускоро је био спреман за завршно тестирање. Децембра 1996. године мањи број тенкова је предат оперативним јединицама кинеских оружаних снага на опитовање. Крајем 1996. године 4 прототипа се шаљу у провинцију Хеилонгијанг, на северу Кине, како би се извршила тестирања у условима екстремно ниских температура. До краја 1997. године, ови тенкови су превалили преко 20 000 км и испалили преко 200 пројектила. Крајем следеће године тенк добија званичну ознаку ZTZ 98 (Type 98).

За потребе одржавања војне параде у Беиђингу, 1. октобра 1999. године, произведен је мањи број тенкова. То је уједно било и прво појављивање ових тенкова у јавности.

Тенк Type 98 није ушао у наоружање кинеских оклопних јединица. Даљња унапређена варијанта тенка, са стреластим предњим делом куполе, додатном оклопном заштитом, експлозивним реактивним оклопом, термовизијом и снажнијим мотором од 1500 КС развијена је те исте, 1999. године. Ова варијанта је означена са ZTZ 99 (Type 99), а прва серија од 40 примерака испоручена је кинеским оружаним снагама крајем 2001. године.

ZTZ 99 (Type 99)

Тенк ZTZ99, произвођен у корпорацији CNGC (Northern Industries Group Corporation), представља најмодернији тенк у оперативној употреби кинеских оклопних јединица. Ушавши у оперативу крајем 2001. године, пружио је значајно побољшање ватрене моћи, мобилности и заштите у односу на остале тенкове који се налазе у наоружању. Као најмодерније оклопно средство, у складу са сопственом ценом коштања (око 1,9 милиона долара 1999. године) израђен је у мањем броју примерака (око 200 комада). Овим тенковима наоружана су два елитна оклопна пука кинеских оружаних снага. Нека од модерних технолошких решења примењених код овог тенка примењена су код старијих тенкова ZTZ96.

Конструкција

Тенк ZTZ99 директни је резултат програма развоја тенка треће генерације, започетог крајем седамдесетих година. Рани прототипови, познати под ознаком Type 90, које карактерише топ 125мм са аутоматским пуњачем произведени су и тестирани почетком 1990. године. Тадашњи догађаји у Заливу утицали су на кинеске конструкторе да њихова тадашња конструкција није дорасла западним тенковима M1A1 и Chelenger 2. Ревидирани дизајн познат као Type 98 са оклопним телом сличним тенку Т-72 показан је на паради октобра 1999. године. Даља унапређена варијанта тенка, ZTZ99 (првобитна ознака Type 98G), са унапређеном оклопном заштитом и снажнијим мотором, приказана је 2000. године, да би већ следеће године био уведен у наоружање.

Код овог тенка је уочљива мешавина совјетске и Западне технологије у конструкцији тенкова. Оклопно тело тенка слично је совјетском Т-72, док је варена купола веома слична Западним тенковима. Главни топ 125 мм са глатком цеви и аутоматски пуњач топа који омогућава смањење посаде тенка на 3 члана,  јасно указују да је у питању совјетско техничко решење.

У борбеном комплету тенка налазе се противоклопне ракете 9М119 Рефлекс (НАТО кодна ознака AT-11 Sniper), које се по лиценци производе у Кини. Погонски мотор, водом хлађени, са турбо пуњачем базиран је на немачкој технологији.

Распоред борбених одељења у тенку, који је 1 м дужи од Т-72, је конвенционалан: возач напред, борбено одељење у средини и моторно одељење у задњем делу. Посада је трочлана. Возач седи у предњем делу, у средини, док су нишанџија и командир тенка у средњем делу: командир десно од топа, нишанџија лево. Командир тенка, између осталог, рукује противавионским митраљезом калибра 12,7 мм смештеним на луку. Тенк има могућност колективне заштите од НХБ удара филтровентилацијом са натпритиском и потпуно аутоматизован систем гашења пожара.

Оклопно тело и купола тенка израђени су варењем. Предњи део куполе може се ојачати додатним композитним оклопом, или стреласто обликованим модуларним оклопом. Како је додатни оклоп модуларни, могуће је без ангажовања додатних снага променити оштећене делове новим. Са додатним оклопом, оклопна заштита предњег дела танка је еквивалента 1 000 до 1 200 мм челичног оклопа.

Упркос западњачком изгледу тенка, унутрашњост тенка открива већи уплив „совјетске школе“ конструисања тенкова. Аутопуњач је директно инспирисан совјетским моделом пуњача 2А46М, са допунском муницијом смештеном у самом борбеном одељењу тенка. Овакав начин смештаја муниције доприноси великој рањивости тенка у случају пробијања оклопа на месту смештаја муниције, а што се доказало у ранијим сукобима у којима су учествовали совјетски тенкови Т-72 и Т-80. Кина још увек није у могућности да развије западну конструкцију аутоматског пуњача топа.

У јавности се дуго спекулисало информацијама да је CNGC развио модификовану верзију тенка ZTZ99, вероватно названу ZTZ99G. Фотографија коју је објавила државна новинска агенција Xinhua фебруара 2008. године потврдила је нагађања о новој варијанти тенка. Претпоставка је да код нове верзије командир има посебну термалну справу, те да је сензор ласерског озрачења замењен мањом, на луку командира тенка.

ZTZ 99A

Системи на ZTZ99

Наоружање

Главно наоружање тенка ZTZ99 чини топ калибра 125мм, дужине 50 калибара, стабилизован по две осе. Цев топа има термалну облогу и аутоматски пуњач. Опаљење може да се врши електрично и мануелно. Потребно време за замену цеви топа износи 1 час. Брзина гађања коришћењем аутоматског пуњача износи 8 граната у минути, док у случају мануелног пуњења топа брзина гађања износи 1 до 2 гранате у минути.

Топ користи следећу муницију:

– APFSDS,

– HEAT,

– HE-FRAG.

Развијена је и муниција са осиромашеним уранијумом (DU) APFSDS, која је способна да пробије челични оклоп дебљине 960мм на даљини од 2000 метара.

Из топа се може лансирати и ПОВР 9М119 Рефлекс, домета од 100 до 4 000 метара. Борбени комплет чине 4 ракете.

Противавионски митраљез калибра 12,7 мм монтиран је на куполи, на луку командира тенка, са елевацијом од -4 до 75°. Опремљен је оптичком нишанском справом. Максимални домет против циљева у ваздушном простору је 1 500 м, а брзина гађања износи од 80 до 100 мет/мин. Борбени комплет митраљеза износи 300 метака. Даљински контролисани, коаксијални митраљез калибра 7,62 мм смештен је са десне стране топа и има борбени комплет од 2 000 метака.

На тенку се налазе и два бацача димних кутија, по један са сваке стране куполе. Додатна димна завеса обезбеђује се  убризгавањем дизел горива у издувни систем мотора.

Осматрање

Возач тенка има на располагању 3 осматрачка перископа. Централни перископ се може заменити перископом са појачивачем слике (домета 200м) за осматрање ноћу. На предњем делу тенка налазе се два фара за осветљавање пута.

Командир има на располагању 6 перископа који му свеукупно омогућују видно поље од 360°. Командирову панораму, коју производи компанија Jiangsu North Hugon Co. Ltd., монтирана је на крову куполе испред лука командира. То је независна, по две осе стабилисана, дневно-ноћна осматрачка справа са пољем од 360°. Ту је и ласерски даљиномер. Од средстава која су на располагању нишанџији, присутна је дневна справа, по две осе стабилисана, затим термална камера и ласерски даљиномер.

Док нишанџија нишани и гађа мету, командир независно од њега тражи следећу мету, да би након што нишанџија изврши опаљење пројектила, могао сам да усмери куполу ка новој мети, независно од нишанџије. Уколико командир примети циљ који директно угрожава тенк, командир има могућност да независно од тренутне активности нишанџије преузме команде и усмери куполу, самим тим и сам топ ка приоритетном циљу. Овај модел, назван „hunter-killer“, омогућује знатно краће време реаговања на бојишту.

Управљање ватром

Систем управљања ватром (СУВ) је рачунарски и може се користити како за гађања конвенционалном муницијом, тако и за гађање са ПОВР 9М119 Рефлекс. Састоји се од дигиталног рачунара, ласерског даљиномера, контролног панела, сензора ветра, сензора положаја цеви топа, сензора положаја куполе и механизма покретања топа. Подаци са ласерског даљиномера и осталих сензора шаљу се директно у рачунар, који аутоматски прорачунава елементе за гађање.

Стабилизација и топа и нишанске справе омогућава прецизну ватру у покрету. Тестови гађања  циљева на даљинама од 2 000 метара показали су да тенк има вероватноћу погађања првим пројектилом од преко 85%. Кинези су развили напреднији систем за управљање ватром који сам тражи циљеве, али још увек нису у могућности да га произведу.

Иако је СУВ уграђен у овај тенк тренутно најмодернији који је произведен у Кини, идентификована су подручја у којима би се могла направити нека унапређења:

– замена мануелног тражења циља аутоматским,

– замена ласерског даљиномера друге генерације модернијим,

– увођење електронских система новије генерације, модуларне конструкције и мањих димензија

Оптоелектронске контрамере

Тенк ZTZ 99 користи јединствен систем оптоелектронских контрамера, лоциран на крову куполе, иза лука нишанџије. Систем се састоји из детектора ласерског озрачења и активног ласера, који служи за напад на противничка оптичка средства и нишанџије.

Када детектор ласерског озрачења открије присуство ласерског снопа на тенку, систем упозорава посаду, а ласер се окреће ка извору озрачења. Својим деловањем, ласер омета противничке оптоелектронске уређаје за осматрање, те оштећује око противничког нишанџије. Доступне фотографије овог тенка указују на велики угао елевације овог уређаја, што указује на могућу примену против хеликоптера.

Погон

За погон тенка изабран је домаћи мотор, базиран на немачком мотору МБ871ка501. Ради се о водом хлађеном, дизел мотору снаге 1 500 КС, са преднабијањем ваздуха. Како је маса тенка 54 т, однос снага:маса износи око 27,78. Максимална брзина кретања на путу износи 80 км/х, док је брзина ван пута 60 км/х. Убрзање од 0 до 32 км/х постиже за 12 секунди. Мењач има 7 брзина у напред и 1 у назад.

ТТ карактеристике

Посада 3 (командир, нишанџија, возач)
Дужина 11 м
Ширина 3,4 м
Висина 2,2 м
Маса 54 т
Погон 150ХБ водом хлађени дизел мотор са преднабијањем ваздуха
Снага мотора 1 500 КС
Трансмисија механички, планетарни
Вешање торзионе опруге
Гусенице металне, са демонтирајућим гуменим штитницима
Радијус 400 км, или 600 км са допунским резервоарима
Максимална брзина (на путу) 80 км/х
Максимална брзина (ван пута) 60 км/х
Савлађивање водених препрека 5м са шноркелом
Главно оружје 125 мм, са глатком цеви, са аутоматским пуњачем
Помоћно оружје 1 x 12,7 мм ПАМ, 1 x 7,62 мм коаксијални спрегнути митраљез

 

Поделите садржај сајта

Оставите одговор