Ljudi koji rano idu na spavanje i rano ustaju možda mogu zahvaliti svojim drevnim precima na toj navici – ili barem neandertalcima s kojima su se njihovi preci razmnožavali, kažu naučnici. Naučnici su pronašli gene nasleđene od naših praistorijskih rođaka koji povećavaju sklonost ranom buđenju, što je korisno u regionima sa kratkim zimskim danima.
Analizom delova neandretalskog DNK koji je preostao u savremenom čoveku, naučnici su došli do zaključka da ti geni mogu da objasne zašto su neki ljudi ranoranioci, rekao je Džon Kapra sa Kalifornijskog univerziteta.
Kapra i njegove kolege analizirali su DNK modernih ljudi i neandretalaca otkrili su različite genetske varijante uključene u biološke satove (cikardijalni ritam) i kako su se preci modernog čoveka parili s neandretalcima, na osnovu čega su zaključili da je moguće da danas neki ljudi nose ove neandretalske varijante, prenosi Gardijan.
Kako bi proverili teoriju, naučnici su se obratili britanskom UK Biobanku, koji sadrži genetske, zdravstvene i informacije o načinu života pola miliona ljudi gde je zaključeno da “ne samo da mnogi ljudi nose ovu varijantu, već i da su geni povezani s ranim buđenjem”.
“Ne mislimo da je buđenje rano ono što je zapravo bilo od pomoći našim precima. Umesto toga, smatramo da nam je više služio brži sat koji se bolje prilagođava sezonskim varijacijama nivoa svetlosti. Na višim geografskim širinama korisnije je imati sat koji je fleksibilniji i koji se može bolje menjati kako bi odgovarao različitim sezonskim osvetljenjima”, dodao je Kapra.
Mark Mazlin, profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu, zaključio je da sada imamo “genetski dokaz” da su neki od nas zaista ranoranioci.
Moderni ljudi imaju oko 4 odsto neandretalskog DNK, koji osim na spavanje, utiču i na pigmentaciju kože, kosu, masnoću i imunitet.
Kolporter.rs
