Evropska komisija izdvojila je krajem prošle godine za Zapadni Balkan šest milijardi evra za koje postoje uslovi.
Na debati u Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta poručeno je da će usaglašavanje sa spoljnom politikom EU biti jedan od uslova za dodelu finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije.
To znači da države Zapadnog Balkana ne mogu da dođu do dodatnih šest milijardi evra pomoći ako ne uvedu sankcije Rusiji.
Dejvid Mekalister, šef ovog komiteta rekao je da je Parlament u više navrata naglašavao važnost čvrstog uslovljavanja u svim pretpristupnim fondovima.
Naglasio je da “mora biti jasno da zemlje koje nazaduju ili stagniraju sa osnovnim vrednostima i ne usklađuju se sa spoljnom politikom EU, ne mogu biti kvalifikovane za dodatno finansiranje”.
Šef Generalnog direktorta Evropske komisije za pregovore o proširenju Gert Jan Kopman upozorio je da će tek nakon što se utvrdi da su reforme sprovedene, doći do oslobađanja finansijskih sredstava.
“Svaka država”, kako je objasnio, “imaće poseban koverat”.
Takođe, postoji i povratni instrument, prema kojem Evropska komisija ima pravo da zatraži natrag sredstva ukoliko se dokaže da su iskorišćena mimo pravila.
Kako smo već pisali, preduslovi za finansiranje su povezani sa demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima.
Međutim, postoji dodatni preduslov za Beograd i Prištinu, a to je da napreduju u dijalogu.
“Srbija i Kosovo bi morali da ispune određene uslove da bi se konstruktivno angažovali na normalizaciji svojih odnosa”, navodi Kopman.
“Drugim rečima”, precizirao je Kopman, “ako jedna od dve zemlje ne napreduje, druga neće biti sputana, pod uslovom da napreduje sa svojim reformama”.
Kolporter.rs
