U periodu između avgusta i oktobra, iznos novopreuzete pomoći Ukrajini smanjen je za 87 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema danas objavljenoj studiji Kilskog instituta za svetsku ekonomiju.
Vrednost paketa pomoći objavljenih tokom ovih meseci iznosila je 2,11 milijardi evra (oko 2,2 milijarde dolara), što je najniži nivo od januara 2022. godine, pokazali su rezultati studije.
Izveštaj je objavljen usred sve veće neizvesnosti u vezi sa daljom pomoći SAD Ukrajini i kašnjenja u odobravanju paketa od 50 milijardi dolara za Kijev od strane Evropske unije, čemu se protive Mađarska i Slovačka, prenosi Kijev independent.
Od 42 donatora koje prati IfV Kiel, samo 20 je obećalo nove pakete pomoći Ukrajini u poslednja tri meseca, što predstavlja najmanji udeo aktivnih donatora od početka ruske invazije u punom obimu.
Sjedinjene Američke Države su i dalje najveći vojni donator Ukrajine, sa ukupnim obimom od preko 47 milijardi dolara, navodi se u studiji.
Međutim, Nemačka brzo sustiže zaostatak, izdvajanjem oko 18 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini.
Zemlje Evropske unije su kolektivno nadmašile SAD.
Od ukupno 26,9 milijardi dolara obećanih za teško naoružanje od januara 2022. do oktobra 2023. godine, na SAD otpada 43 odsto, dok na sve zemlje i institucije EU zajedno otpada 47 odsta, stoji u studiji.
Republikanci u američkom Senatu, na proceduralnim glasanjima u sredu, blokirali su dodatni zakon o finansiranju koji je kombinovao 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini sa pomoći Izraelu i Tajvanu, prenosi Tanjug.
Ranije istog dana, SAD su najavile paket odbrambene pomoći Ukrajini od 175 miliona dolara iz prethodno usmerenih povlačenja, što je, kako je državni sekretar Antoni Blinken rekao, bio jedan od poslednjih paketa vojne pomoći Ukrajini, ako Kongres ne odobri dodatna sredstva.
Kolporter.rs
