Istorijski podaci ukazuju da je prosečan IQ studenata u prošlom veku varirao između 115 i 130. Danas se ova kategorija stanovništva nažalost ne može pohvaliti takvim rezultatima. Ko je kriv za ovo? Veštačka inteligencija ili nedovoljno razvijeni obrazovni sistemi?
Da li je doba veštačke inteligencije i drugih naprednih alata i zaista “krivo” za to što kvocijent inteligencije stanovništva rapidno opada ili ne – nije dokazano, ali su naučnici ustanovili da su studenti iz godine u godinu stvarno sve manje inteligentni.
U poređenju sa rezultatima sa sredine prošlog veka, razlika je i više nego zapanjujuća, a nučnici su itekako zabrinuti za budućnost planete. Svoje analize istraživači kanadskih univerziteta su objavili u naučnom magazinu Frontiers in Psychology.
Prošečne vrednosti IQ opadaju 0,2 poena godišnje
Kako bi ustanovili jesu li mlađi naraštaji, koji odrastaju u eri digitalizacije, pametniji od studenata koji su odrastali 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, naučnici su sproveli detaljnu analizu pokazatelja inteligencije. Koristili su univerzalni alat, skalu Vekslera, koja se i tada, a i danas koristi prilikom određivanja IQ.
Nažalost, rezultati nimalo ne ohrabruju, štaviše, mnogi smatraju da su povod za brigu: ustanovljeno je da današnji studenti širom sveta imaju prosečan IQ 102, dok je pre oko 70 godina ova vrednost varirala između 115 i 130. Dakle, kvocijent inteligencije godišnje opada na 0,2 poena na globalnom nivou.
Da li je veštačka inteligencija kriva što su studenti manje inteligentni
Iako bi protivnici veštačke inteligencije u ovom trenutku najradije svu krivicu svalili na AI i druge savremene novotarije i alate, naučnici tvrde da je koren problema negde drugde. A konkretno – u edukativnim sistemima, odnosno njihovoj zastarelosti i nedovoljnoj fleksibilnosti.
Kako se navodi u objašnjenju koje su dali eksperti, 40-ih i 50-ih godina prošlog veka univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova je bilo malo, a oni su najčešće bili rezervisani za one “odabrane” – za izuzetno imućne ili one natprosečno ambiciozne i inteligentne. Sa druge strane, danas je situacija obrnuta, a kriterijumi za upisivanje fakulteta drstično niži nego pre.
Osim toga, i količina informacija i obim znanja koje je potrebno savladati rastu, dok obrazovni sistemi jednostavno ne mogu da idu u korak sa vremenom. Po mišljenju istraživača, upravo su u ovom domenu potrebne velike transformacije kako bi se ukupna sprema studenata podigla na zadovoljavajući nivo, a rapidno opadanje IQ zaustavilo.
Kolporter.rs
