Najveća prepreka pristupanju su i dalje članice alijanse koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, ali deo prištinskih političara predsedavanje Albanije Komisijom za partnerstvo Američko-jadranske povelje vidi kao dobru mogućnost na putu ka članstvu.
Najveća prepreka do članstva tzv. Kosova u Partnerstvu za mir i potom u NATO-u i dalje su četiri zemlje članice alijanse koje ne priznaju njihovu samoproglašenu nezavisnost, ali su podeljena mišljenja sagovornika “Kosovo onlajna” o tome koliko ovaj scenario postaje sve realniji naročito imajući u vidu predsedavanje Albanije Komisijom za partnerstvo Američko-jadranske povelje.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da predsedavanje Albanije Komisijom za partnerstvo Američko-jadranske povelje koje je preuzela 1. januara, ni na koji način ne može uticati i doprineti članstvu tzv. Kosova u NATO-u bez obzira kakve se izjave mogu čuti od političara u Prištini ili Tirani, budući da se sve odluke na nivou alijanse donose kosenzusom, a sve članice nisu priznale kosovsku nezavisnost.
Radulović napominje i da, kada je reč o članstvu “Kosova” u Američko-jadranskoj povelji, još uvek nema zvaničnih izjava Vašingtona po tom pitanju, bez obzira na svu podršku SAD i Zapada Prištini.
“Što se tiče procesa potencijalnog članstva Kosova u toj inicijativi, Amerika i kolektivni Zapad imaju svoje planove koje sprovode i iz te perspektive posmatrano čini se da su tu stvari manje-više jasne i da ne bi bilo neočekivano da se možda u perspektivi tako nešto i desi. Iako, sa druge strane nismo čuli nikakvu izjavu niti Amerike, niti bilo kakvu zvaničnu izjavu iz Vašingtona, niti je upućen bilo kakav poziv, niti postoje neke jasne ideje i ambicije zvanične Prištine u tom smislu” rekao je Radulović za “Kosovo onlajn”.
Albanski stručnjaci iz oblasti bezbednosti tvrde da će zbog predsedavanja Albanije Komisijom za partnerstvo Američko-jadranske povelje Kosovo biti bliže i toj organizaciji, ali i NATO-u.
Poslanik Demokratske partije Kosova i član Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine tzv. Kosova Hisen Beriša kaže da je Prištini za članstvo u toj inicijativi potrebno da ispuni još nekoliko kriterijuma i donese određene političke odluke, dok stručnjak za bezbednost Hajrulah Ternava smatra da će predsedavanje Albanije pozitivno doprineti putu tzv. Kosova ka alijansi.
Radulović, komentarišući te ocene, ističe da su izjave i tumačenja političara jedna stvar, ali da pažnja treba da bude usmerena na to šta se dešava na terenu i u praksi. Prema njegovom mišljenju priču o članstvu “Kosova” u NATO potpuno bi trebalo razdvojiti od eventualnog pristupanja Američko-jadranskoj povelji.
“Da Priština i pokrene neke mehanizme i ideje, dok ne bude bilo konsenzusa u NATO Priština neće postati članica te alijanse”, ukazao je Radulović.
Smatra da pitanje članstva u alijansi, kao i u Američko-jadranskoj povelji mnogi koriste samo zarad dnevno-političkih poena.
Komisija za partnerstvo Američko-jadranska povelja (A-5) je inicijativa za bezbednosnu politiku regionalnog karaktera koja je dogovorena na samitu NATO u Pragu. Inicijativu su do sada potpisali predsednici Albanije, Hrvatske, Severne Makedonije, SAD, Crne Gore i BiH, a status posmatrača imaju Srbija, Slovenija i tzv. Kosovo.
Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši ocenio je za “Kosovo onlajn” da su najveća prepreka Prištini da postane član Partnerstva za mir četiri države članice NATO-a koje nisu priznale tzv. Kosovo.
“Kosovske bezbednosne snage su ispunile sve što se od njih očekivalo u smislu standarda kako bi bili uključeni u prvu fazu, u Partnerstvo za mir, tako da najava ministra spoljnih poslova Velike Britanije gospodina Kamerona da će podržati početak uključenja u fazu Partnerstva za mir, još i predsedavanja Albanije, mislim da je to pravo vreme da se i Kosovo priključi NATO-u u procesu Partnerstva za mir”, rekao je Ibiši.
On je objasnio da je Partnerstvo za mir preliminarna faza uključivanja u NATO, te da je Srbija već u toj fazi, ali prema njegovim rečima, nije zainteresovana da bude članica ove alijanse.
“Kosovo je ispunilo sve preduslove, i ovaj prelazni rok desetogodišnji plan razvoja KBS, koji je u drugoj fazi sada, i to je jedan od uslova koje treba da ispuni pre nego što uđemo u Partnerstvo za mir. Što se tiče ovih nepriznavanja, to se relativizovalo u poslednje vreme. Španija je priznala kosovske pasoše i imamo najave drugih ostalih država da neće smetati Kosovu u ovom toku i najave i podrška Velike Britanije da će podržati KBS da postane član Partnerstva za mir”, rekao je Ibiši.
Kolporter.rs